İçeriğe atla

Onuncu Söz/mk: Revizyonlar arasındaki fark

"Откако зачувувањето достигнува таков степен на совршенство и универзалност во однос на ситни, привремени и вообичаени работи, логично ли е да не бидат зачувани човековите дела кои даваат значајни плодови во невидливиот свет, во задгробниот живот, во..." içeriğiyle yeni sayfa oluşturdu
("Зар не гледаш дека секој одделен цвет и плод во големата и опширна пролет се зачувува, и како сите свитоци што ги содржат неговите специфични активности, се чуваат во ред со сите закони на неговата изградба и модели на формите, зачувани во ограничен бр..." içeriğiyle yeni sayfa oluşturdu)
("Откако зачувувањето достигнува таков степен на совршенство и универзалност во однос на ситни, привремени и вообичаени работи, логично ли е да не бидат зачувани човековите дела кои даваат значајни плодови во невидливиот свет, во задгробниот живот, во..." içeriğiyle yeni sayfa oluşturdu)
494. satır: 494. satır:
Што мислиш, логично ли е да се прифати дека овој човек ќе биде изоставен штом е почестен со Божјото намесништво, натоварен со Врховната Одговорност (ал-Аманат ал-Ќубра), и е издигнат до рамништето на раководител и сведок за сите созданија преку неговата интервенција во богослужбените дела на поголемиот дел од нив и неговите богопохвали преку прогласувањето на единството меѓу разновидноста од созданија и засведочувањето на сеопфатното Господарство. Можно ли е овој човек да биде оставен да оди во гроб, за да спие во спокој, без да го разбудат, за да го прашаат за неговите мали и големи дела, без да го поведат кон Собирот, за да се произнесе за него и да не му се суди во Врховниот суд? Не, никако! Аллах е превисоко над сето тоа!
Што мислиш, логично ли е да се прифати дека овој човек ќе биде изоставен штом е почестен со Божјото намесништво, натоварен со Врховната Одговорност (ал-Аманат ал-Ќубра), и е издигнат до рамништето на раководител и сведок за сите созданија преку неговата интервенција во богослужбените дела на поголемиот дел од нив и неговите богопохвали преку прогласувањето на единството меѓу разновидноста од созданија и засведочувањето на сеопфатното Господарство. Можно ли е овој човек да биде оставен да оди во гроб, за да спие во спокој, без да го разбудат, за да го прашаат за неговите мали и големи дела, без да го поведат кон Собирот, за да се произнесе за него и да не му се суди во Врховниот суд? Не, никако! Аллах е превисоко над сето тоа!


<div lang="tr" dir="ltr" class="mw-content-ltr">
И како е можно овој човек да исчезне во ништото, и како е можно тој да се скрие во земјата и да се измолкне од Раката на Семоќниот, Носителот на големината, за чијашто колосална моќ сведочат сите појави – чуда што ја откриваат Неговата сила во минатото и што укажуваат што може да се случи во идните времиња(<ref>Да, минатото кое се простира од сегашниот момент до почетокот на созданието, е исполнето со случки и настани. Секој бел ден е ред, секоја година – страница, секоја епоха – книга напишана со Моливот на Предодредувањето, на која раката на моќта ги нацртала своите чудотворни ајети со исклучителна мудрост и организираност. И иднината, кое се простира од сегашниот момент до Денот на Воскресението, Рајот и Вечноста, е во рамките на можните настани. Односно, како што минатото вклучува настани што се случиле реално, така и иднината нуди ситуации што можат да се претворат во реалност. Ако се направи паралела меѓу веригите на овие две времиња, нема сомнеж дека Оној Кој го создал вчерашниот ден со неговите созданија, е способен да го создаде и утрешниот со неговите идни созданија. Исто така, нема сомнеж дека созданијата и невообичаените феномени на одминатото време, кое е изложба на неверојатните и чудни дела, се чудотворства на Семоќниот – Носителот на величието, и тие категорично сведочат дека Пречистиот и Севишниот е способен да ја создаде целата иднина и сè што е можно во него, и да ги изложи сите Свои неверојатни чуда.<br>
Hem bütün gelecek zamanda olan '''(Hâşiye<ref>'''Hâşiye:''' Evet, zaman-ı hazırdan tâ iptida-i hilkat-i âleme kadar olan zaman-ı mazi, umumen vukuattır. Vücuda gelmiş her bir günü, her bir senesi, her bir asrı; birer satırdır, birer sahifedir, birer kitaptır ki kalem-i kader ile tersim edilmiştir. Dest-i kudret, mu’cizat-ı âyâtını onlarda kemal-i hikmet ve intizam ile yazmıştır.  
Да, Оној Кој може да создаде едно јаболко, би требало да ја поседува истата способност и за сите јаболка на светот, би требало дури и да ја создаде големата пролет. Оној Кој не може да ја создаде пролетта, не е способен да создаде и јаболко, затоа што тоа се создава на истиот начин. И обратно, Оној Кој има моќ да создаде јаболко – Тој може да ја создаде и пролетта. Јаболкото е мал примерок на дрвото и на градината, па дури и на целата вселена. Од гледна точка на мајсторството и вештината, тоа е неверојатно ремек-дело, затоа што неговите семиња ја содржат животната приказна на неговото дрво. Оној Кој ја создал на ваков неповторлив начин, за Него апсолутно нема невозможни нешта. И така, Оној Кој го создал денешниот ден, е способен да го создаде и Денот на Воскресението. Оној Кој ја создал пролетта, е способен да го создаде и Собирот (хашр). Нема сомнеж дека Оној Кој ги манифестирал световите од минатото и ги закачил на лентата на времето со исклучителна мудрост и ред, е способен да манифестира и други светови и да ги закачи на лентата на иднината. Тој сигурно ќе ги прикаже. Во Словата, особено во Дваесет и второ Слово, категорично докажавме дена оној кој не создал сè, не е способен да создаде ништо, и дека оној кој создал само едно нешто, е способен да создаде сè поединечно. Потоа, ако создавањето на нештата се сведе на еден единствен почеток, тогаш сите нешта би биле лесни за создавање како на едно нешто. И обратно, ако сè се објасни со безброј причини и разновидности, создавањето на едно нешто ќе биде толку сложено, колку и создавањето на сите нешта – до степен на невозможност и апсурдност.</ref>) зимата и пролетта слични со Воскресението и Собирот.
<br>
Şu zamandan tâ kıyamete tâ cennete tâ ebede kadar olan zaman-ı istikbal, umumen imkânattır. Yani mazi vukuattır, istikbal imkânattır. İşte o iki zamanın iki silsilesi birbirine karşı mukabele edilse nasıl ki dünkü günü halk eden ve o güne mahsus mevcudatı icad eden zat, yarınki günü mevcudatıyla halk etmeye muktedir olduğu hiçbir vecihle şüphe getirmez. Öyle de şüphe yoktur ki şu meydan-ı garaib olan zaman-ı mazinin mevcudatı ve hârikaları, bir Kadîr-i Zülcelal’in mu’cizatıdır. Kat’î şehadet ederler ki o Kadîr, bütün istikbalin bütün mümkinatın icadına, bütün acayibinin izharına muktedirdir.  
<br>
Evet, nasıl ki bir elmayı halk edecek, elbette dünyada bütün elmaları halk etmeye ve koca baharı icad etmeye muktedir olmak gerektir. Baharı icad etmeyen, bir elmayı icad edemez. Zira o elma o tezgâhta dokunuyor. Bir elmayı icad eden, bir baharı icad edebilir. Bir elma; bir ağacın, belki bir bahçenin, belki bir kâinatın misal-i musağğarıdır. Hem sanat itibarıyla koca ağacın bütün tarih-i hayatını taşıyan elmanın çekirdeği itibarıyla öyle bir hârika-i sanattır ki onu öylece icad eden, hiçbir şeyden âciz kalmaz.  
<br>
Öyle de bugünü halk eden, kıyamet gününü halk edebilir ve baharı icad edecek, haşrin icadına muktedir bir zat olabilir. Zaman-ı mazinin bütün âlemlerini zamanın şeridine kemal-i hikmet ve intizam ile takıp gösteren, elbette istikbal şeridine dahi başka kâinatı takıp gösterebilir ve gösterecektir.  
<br>
Kaç Sözlerde, bilhassa Yirmi İkinci Söz’de gayet kat’î ispat etmişiz ki her şeyi yapamayan hiçbir şeyi yapamaz ve bir tek şeyi halk eden, her şeyi yapabilir. Hem eşyanın icadı bir tek zata verilse bütün eşya bir tek şey gibi kolay olur ve suhulet peyda eder. Eğer müteaddid esbaba verilse ve kesrete isnad edilse bir tek şeyin icadı, bütün eşyanın icadı kadar müşkülatlı olur ve imtina derecesinde suubet peyda eder.</ref>)''' mümkinata kādir olduğuna, bütün geçmiş zamandaki mu’cizat-ı kudreti olan vukuatı şehadet eden ve kıyamet ve haşre pek benzeyen kış ile baharı her vakit bilmüşahede icad eden bir Kadîr-i Zülcelal’den, insan nasıl ademe gidip kaçabilir, toprağa girip saklanabilir?
</div>


<div lang="tr" dir="ltr" class="mw-content-ltr">
Штом на човекот не му е побарана заслужената сметка во земниот живот, би требало некој ден тој да се јави пред Врховен Суд и да отиде кај најголемата среќа.
Madem bu dünyada ona lâyık muhasebe görülüp hüküm verilmiyor. Elbette bir mahkeme-i kübra, bir saadet-i uzmaya gidecektir.
</div>


<div lang="tr" dir="ltr" class="mw-content-ltr">
<div lang="tr" dir="ltr" class="mw-content-ltr">